Pesme starog Japana – antologija kineske lirike

Odabrao i preveo Mloš Crnjanski.

Dve neponovljive antologije u jednoj knjizi.

„Ova moja antologija je, svakako, prvi rad ove vrste kod nas“, pisao je Crnjanski u Parizu, 1920. godine, ukazujuci na mnoge prepreke i zbrke koje prevodioca pri ovakvom radu cekaju. „Najteži deo moga rada bio je, po tome, odabiranje teksta… I, u Parizu, ja sam, utvrdivši tekst, provodio u muzejima, duge i svetle noci, koje se iz vidika nisu spustile na zemlju, nego samo na vrh srebrne neke trske, na starim svilama, dovodile su me do mirnog osmeha, kojim se jedino može razumeti tekst Lao-cea.“ Veliki srpski pesnik osetio je ogroman znacaj kineske, još više japanske lirike, koju je „polako prevodio, red po red“. U meduvremenu su na srpski prevedene mnoge pesme sa kineskog i posebno sa japanskog jezika. Ti prevodi samo potvrduju veliki znacaj Miloša Crnjanskog, kao antologicara i prevodioca, kao nekoga ko je, skoro pre jednog veka, u kineskoj i japanskoj poeziji prepoznao „vrhunac svega prozracnog, mirnog, vecnog, etericnog, do cega duh i osecaji mogu doci“.