Posljednji muškarac

Vreme radnje: proleće 2027. godine.
Mesto radnje: Beč, Republika Austrija.

Doktorka Adamović, glavna junakinja romana Posljednji muškarac Muharema Bazdulja, doživela je najveći šok u svojih pedeset godina života. U nastavku romana Bazdulj nam majstorski pripoveda životnu priču doktorke Adamović, furiozno duhovito opisuje kakav biva svet kad se desi nezamislivo i sklapa distopiju kakva dosad nije viđena u srpskoj književnosti. U mnogo čemu drukčiji od prethodnih Bazduljevih romana, Posljednji muškarac vodi čitaoca od Sarajeva do Barselone i od Beča do Filadelfije, u zapletu koji podseća na vrtešku, uz pregršt lepih esejističkih pasaža nalik pogledu s visine na čaroban krajolik.

„Volite da čitate? Žao mi je. Zamislite da ste skijaš, a ne čitalac. Posljednji muškarac liči na slalom. Bela staza je pred vama, skijaši.I ima više prolaznih vremena, ne jedno.

Prvo prolazno vreme: iritira i umiruje u isti mah ovaj prevod. Muharem je ovu knjigu preveo. Napisao, ali na svom jeziku. Što znači: preveo.

Drugo prolazno vreme: zgadio vam se svet? Evo leka: ono što se dešavalo u Međašima, gde je osnovana Prva muška komuna, vratiće vam veru u iskričavo grotlo svetskog stadiona.

Treće prolazno vreme: autor povezuje veštine pisanja: M. B. književnik, M. B. novinar i M. B. senzacionalista integrišu se u jednog M. B-a. Blagosloveni skijaši zapaziće zanatsku višestrukost, stvaralačku multipersonalnost graditelja staze.

Četvrto prolazno vreme: doktorka Adamović. Bezgrešno začeti nije nemoguće, ali postoji li bezgrešan porođaj? Da li će se u svetu u kojem se već neko vreme rađaju samo devojčice roditi, ipak, jedan dečak?“ – Vladimir D. Janković