Pozicije

Knjiga Pozicije sačinjena je od tri razgovora koja je – u periodu od 1967. do 1971. godine – Žak Derida (1930–2004) vodio s Anrijem Ronsom, Julijom Kristevom, Žan-Lujem Udbinom i Gijem Skarpetom. Ova knjiga je, prema rečima samog Deride, „čin aktivnog tumačenja“ njegovih tada tek objavljenih dela (O gramatologiji, Pismo i razlika i Glas i fenomen).
Tokom razgovora koje je vodio, Derida u Pozicijama nastoji istovremeno da iščitava samog sebe (time što preispituje stajališta koja zastupa u (van)filozofskom kontekstu semiologije, psihoanalize i lingvistike) i da sebe stavi u poziciju svojih protivnika i kritičara (često bivajući, u razumevanju rada vlastitog mišljenja, još rigorozniji i konsekventniji od njih).
U osnovi ove knjige jeste zapravo razgovor o uslovima mogućnosti prevladavanja metafizičkog mišljenja unutar filozofije, razgovor koji Derida u stvari najviše vodi sa samim sobom (a ne toliko sa svojim sagovornicima). Budući da Derida zauzima poziciju tumača sopstvenih dela, ova knjiga je ujedno i sekundarna literatura za iščitavanje Deridinih radova: to je sekundarna literatura čiji je autor sâm Derida. Otuda su Pozicije, prema Džonatanu Kaleru, najbolji mogući uvod u opus Žaka Deride.