Sepija

Роман Сепија кроз седам поглавља доноси причу о седам људских судбина – четири мушкарца и три жене повезаних одрастањем и животом у истом граду, али и оним што је невидљиво урезано у свест о сопственим коренима и припадности. Тако „вечни“ или „божански“ број одзвања питањима о смислу, искушењима и напорима да се досегне оно слућено а недохватно зрно среће. Мајданпек – град чије је име историјски синоним за рударство на овим просторима – у роману је тачка пресека седам живота, али и огледало у којем се назире не само вишевековно таложење бакарне прашине на грађевинама, у ваздуху и у свакој пори људској – од копања „крваве земље“, која истовремено и  „живот и смрт“, него и сурвавање темеља на којима почива једно друштво, осуђено на лагано умирање. И као што градом свикнутим на свакодневно минирање одјекују експлозије цепајући тишину, тако се питања проламају љуљајући свакодневницу јунака само наизглед помирених са животним изборима.