Srbi između paranoičnosti i naivnosti

„Žikica Simić izlaže rezultate svog, po svemu sudeći dugogodišnjeg istraživanja, o fenomenu koji je vanvremenskog karaktera a tiče se osnovne pretpostavke svake uspešne komunikacije – poverenja. Rukopis se sastoji iz dva dela: prvog i obimnijeg, u kojem se ranije opisani teorijski konstrukti demonstriraju na primerima iz, uglavnom, savremene političke istorije Srba (posebno one s početka ovog veka).

Širok je spektar pitanja kojima se sociolog Simić bavi u okviru ove, reklo bi se, skromne (po obimu) ali sadržajno bogate studije. Sadržaji su izloženi na način, kako se to ponekad kaže, da rečima bude tesno a mislima široko. Pristup autora je, pro tome, interdisciplinarni što proističe iz prirode samog predmeta istraživanja. Otuda se autor u objašnjenjima fenomena poverenja i izvora nepoverenja ne oslanja samo na sociološke teorije, perspektive ili škole već i na druge discipline – od psihologije, politikologije, etnologije do antropologije s kojom sociologija, kao što je poznato, najtešnje sarađuje.

Okosnicu rukopisa, nesumnjivo, predsatvlja fenomen poverenja. U tom smislu je sagledan društveni značaj poverenja, te obrazložena istorijska osnova verovanja u teorije zavere i paranoičnost koje, naravno, podrivaju poverenje. A povrenje je, kako to pisac lucidno primećuje, preduslov bilo kog vida opštenja m eđu ljudima. Autor takođe razmatra urušavanje poverenja ljudi u tradicionalne društvene institucije – problem s kojim se sve više suočavaju savremena društva. Deo odgovora predstavlja Simićeva analiza tradicionalne i realne osnove nepoverljivosti u institucije. U tumačenju ovog kompleksnog fenomena autor pribegava analizi u dvostrukoj ravni – nepoverenje razmatra ne samo sa makroskopskog stanovišta već i na nivou interpersonalne komunikacije. Time autor zalazi u veoma interesantno polje u komunikološkom smislu a tiče se uticaja stereotipa i predrasuda u oblikovanju komunikacije.

Rukopis sociologa Žikice Simića zaslužuje, u svakom slučaju, pažnju ne samo uže akademske zajednice već i šire čitalačke publike. Iako ne nudi rešenja za postavljen problem – stalno ospianje poverenja ne samo u ljude nego i u institucija u savremenosti – ovo delo, čini se, otvara niz zanimljivih pitanja.“ – iz Recenzije

U Boru, dr Milovan Vuković, redovni prosefor

15. marta 2018.