Šta treba za čudo

U pesmama ovog neobičnog pesnika stvarni život, filozofija, nauka, umetnost, podvig, poraz, uspon, pad – sve se pretvara u stih, u stih bola i očajanja. Do srži urban pesnik, koji je maksimalno individualisan, oseća svet kao sveprolazno, humove oseća kao bol, kao „naša stradanja“, „humovi su ljubavi koje nas prate“. Oni su za ovog pesnika „krik i ridanje“. U ovom ogromnom, nesagledivom poetskom svetu usamljenost je jedna od najznačajnijih tema. Kad dođe u dodir sa ovom usamljenošću i kad ga ona ispuni, čitalac će osetiti kako se nalazi pred naizgled sasvim umirenim svetom, ispod čije je površine nemir, traganje, bezizgledna nada, očajanje…

– Vitomir Vuletić