Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena

Monografija pod nazivom „Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku – Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena“ rezultat je moje dugogodišnje fascinacije, s jedne strane, fenomenom Gesamtkunstwerka – sveobuhvatnog umetničkog dela – a s druge, stvaralaštvom Karlhajnca Štokhauzena, jednog od najmarkatnijih protagonista evropske muzičke avangarde posle Drugog svetskog rata. Štokhauzenovim opusom bavim se još od studentskih dana, a prvi rad posvećen njegovoj intuitivnoj muzici objavila sam, sada već davne, 2003. godine. Tokom jula i avgusta naredne, 2004. godine, imala sam čast i privilegiju da lično upoznam Štokhauzena i da neposredno učim od njega i njegovih saradnika, kao polaznica Letnjeg kursa iz kompozicije i interpretacije u Kirtenu (Nemačka), u organizaciji Štokhauzenove fondacije za muziku (Stockhausen-Stiftung für Musik). Pre nego što je iznenada napustio ovu planetu, Štokhauzen je uspeo da završi svoj Gesamtkunstwerk – ciklus „Svetlost“ posvećen danima u nedelji – pa čak i da započne novi, podjednako ambiciozan ciklus „Zvuk“ (Klang), posvećen časovima u toku dana; nažalost, „Zvuk“ je ostao nedovršen. Da bih ukazala na kontinuitet Štokhauzenovih stvaralačkih pregnuća sa srodnim pojavama iz XIX i s početka XX veka, morala sam da istražim poreklo, evoluciju i načine ispoljavanja Gesamtkunstwerka u širokom hronološkom rasponu. Prvi deo ove knjige sadrži pregled nastanka i razvoja koncepcije sveobuhvatnog umetničkog dela, od njenog nastanka, preko njene teorijske formulacije i praktične demonstracije u stvaralaštvu Riharda Vagnera, do ustanovljavanja puteva njene evolucije. Umetnički pravci sa početka XX veka pokazali su se kao prelomni, jer se u njima inicijalna koncepcija Gesamtkunstwerka kao spoja umetnosti (što je bila romantičarska vizija) transformisala najpre u pravcu sinteze medija, da bi se vremenom razvila u nepregledni heterogeni ne/konfliktni odnos umetničkih disciplina. Što se tiče analitičkog dela ove monografije, gospodin Štokhauzen mi je ljubazno stavio na raspolaganje štampana izdanja svojih dela, skice, audio i video snimke, svoje objavljene i neobjavljene tekstove vezane za genezu ciklusa Svetlost, studije posvećene njegovom stvaralaštvu iz pera drugih autora itd. Tokom letnjeg kursa iz kompozicije i interpretacije u Kirtenu prisustvovala sam časovima na kojima je Štokhauzen analizirao svoja dela, objašnjavajući do najsitnijih detalja proces njihovog nastanka; a naročito su bili dragoceni razgovori sa njim, tokom kojih sam razrešavala svoje analitičke nedoumice. Naša saradnja nastavila se u formi elektronske prepiske i razmene materijala, sve do njegove smrti 2007. godine. Još jedan dragoceni saradnik i prijatelj bio je britansko-australijski muzikolog Ričard Toup, stručnjak za stvaralaštvo evropskih avangardista posle Drugog svetskog rata, a posebno za Štokhauzenov opus. Stoga ovu knjigu posvećujem uspomeni na Štokhauzena i Toupa.