Zašto naša deca postaju tirani

Kako je došlo do toga da deca vuku za nos svoje roditelje? Da već četvorogodišnjaci rade (i mogu da rade) šta hoće sa svojim vaspitačicama? Da u našem društvu vlada nepoštovanje mladih prema starijima i da (zbog toga?) mnogi mladi posle završene škole ni najmanje nisu spremni za život? Knjiga Zašto naša deca postaju tirani potekla iz pera Mihaela Vinterhofa, pedesetogodišnjeg lekara iz Bona, pogađa, između ostalog, u veoma bolno mesto: pravo u srce roditelja punih ljubavi koji žele samo jedno: da ih njihova deca vole. I koji upravo zbog toga postižu suprotno.

Vinterhof sa medicinskom analitičnošću, ali i sa novinarskom umešnošću, u devet poglavlja rasvetljava razloge koji govore u prilog tome da majke treba da prestanu beznadežno da se klate između superdadilja i očaja. On preispituje uobičajene predrasude naše pop kulture („We don’t need no education” i „Kako su deca došla na vlast”), ilustruje zašto psiha igra tako veliku ulogu, šta osnovne škole i obdaništa čine sa dušama naše dece, zašto roditelji ne treba da stapaju svoje Ja sa Ja svojih potomaka – i kako bi moglo da nam pođe za rukom da ponovo steknemo sposobnost za građenje odnosa. Zašto naša deca postaju tirani na ovaj način skicira fascinantnu panoramu koja prikazuje privatne i društvene nedostatke odgoja dece, kao i moguća rešenja problema.

Savetodavnih knjiga o vaspitanju ima kao peska u moru. Međutim, stranice tih knjiga ispunjene su beskrajnim prepričavanjima (uglavnom izmišljenih) slučajeva, koji nemaju ništa zajedničko sa stvarnim životom. Zašto naša deca postaju tirani je na prijatan način drugačija. I upravo zbog toga je dobrodošla alternativa za knjige o superdadiljama gladne senzacije – alternativa koja, osim toga, uliva nadu.