Žena na telefonu

Između redova jednog opsesivnog monologa šezdesetogodišnje Šarlen koji upućuje ćerci odvija se istinski roman. Tim beskrajnim telefonskim razgovorom dominira portret jedne usamljene i razvedene, krhke i potencijalno bipolarne žene, majke koja ujedno i priželjkuje i odbija pažnju svoje dece, a naposletku i žene u najboljim godinama koja bi posle razvoda volela da živi onako kako dotad sebi nije dozvoljavala.
Karol Fiv je ovaj roman-portret izvela tako direktno i bez suvišnih ukrasa da bi u njemu svako mogao da prepozna svoju majku i opšta mesta materinskog obraćanja svojim potomcima. Poseban uspeh u montaži ove knjige jeste autorkin trud da se, poput psihoterapeuta, uzdrži od svakog komentara, pusti naratorku da govori i da se govorom „istrese“. Ali i u takvom aranžmanu, sasvim usputno, kroz majčina sećanja i replike, čitalac saznaje dosta toga o ćerci i njihovom složenom odnosu. Među tim saznanjima možda je najdirljivija činjenica da joj je i u zrelom dobu takva majka potrebna, makar i samo kao pripovedačica.