Uvod u IoT (Internet of Things)

Termin IoT (Internet of Things) je prvi put upotrebljen od strane MIT Auto-ID centra 1999. godine i tada se odnosio na viziju sveta gde su svi fizički objekti tagovani sa RFID (Radio-Frequency Identification) transponderom sa globalnom jedinstvenom identifikacijom ID. On se odnosi na objekte, stvari i njihove virtuelne predstave u strukturi koja je slična Internetu. U poslednje vreme IoT je postao posebno popularan imajući u vidu niz intersantnih primena: inteligentna proizvodnja, transport, logistika, briga o zdravlju, telemedicina, ekologija (recimo praćenje koncentracije gasova), korišćenje prirodnih resursa, očitavanje pametnih električnih merača, pametne energetske mreže (smart grid), pametne kuće, pametni gradovi. Glavne komponente IoT su detekcija (osluškivanje) događaja, heterogeni pristup, obrada informacija, primena i servisi, uz sigurnost i privatnost. Uz njega, a često i češće, spominju se i termini WSN (Wireless Sensor Networks), CPS (Cyber-Phisycal System) i M2M (Machine-to-Machine).

Može se reći da je IoT globalna mrežna infrastruktura koja spaja fizičke i virtuelne objekte putem korišćenja prikupljenih podataka i mogućnosti komuniciranja. Ova infrastruktura uključuje postojeći i evoluirajući Internet i mreže koje se razvijaju. Ona će ponuditi identifikaciju objekata, korišćenje senzora i mogućnost konekcije na bazi razvoja nezavisnih kooperativnih servisa i aplikacija. Biće okarakterisana visokim stepenom autonomnog prikupljanja podataka, javljanjem o događajima, konektivnošću i interoperabilnošću. Preciznije definicije IoT date su u uvodu. Generalno, WSNs, M2M i CPS su slični IoT-u budući da imaju iste komponente. Međutim, razlika je u opsegu primene ova četiri pojma. Ipak treba ukazati da se danas kao sinonimi često koriste M2M i IoT. Takođe treba znati da su definicije M2M, WSNs, CPS i IoT evoluirale sa razvojem tehnologije i novih ideja.

Potencijalne koristi od IoT skoro da nemaju granice i odgovarajuće aplikacije menjaju načine kako radimo i živimo, štedeći vreme i resurse i omogućavajući nove pristupe za dalji razvoj i uvođenje inovacija. IoT omogućava privatnim i društvenim organizacijama da upravljaju imovinom, optimizuju performanse i razviju nove modele poslovanja. IoT je vitalni instrument koji omogućava razvijenom društvu da usavrši načine korišćenja energije i optimizuje sve vrste prevoza i transporta. Očigledna je komplementarnost sa računanjem u oblaku (Cloud computing), obradom velikih (količina) podataka (Big Data) i budućim javnim mobilnim mrežama, kao što je 5G. Uspeh prodora IoT zavisiće od razvoja eko-sistema, odgovarajućih pravnih normi i atmosfere poverenja gde su, pored ostalog, važni i aspekti identifikacije, privatnosti i sigurnosti.